Дробњак и Дробњаци

Дробњак

је област у Старој Херцеговини.

1927 г. имао је око 2.000 кућа.

Границе су му на истоку Шаранци и Горња Морача, на југу Никшићско поље и Жупа, на западу Пива и на северу река Тара. Планина Ивица дијели Дробњак на два морфолошки различита дијела: Дробњачко корито и висораван Језера. Дробњачко корито је велика увала испресецана косама и коритима неколико река, које се сливају у Буковицу, а ова притиче Пиви. Од Никшићког поља га одваја планина Војник и висораван Крново, а од Мораче планине Јаворје и Лола. У овом делу племена је Шавник и од већих села Превиш, Пошћење, Добра Села, Петњица и Комарница. Језера, захватају сјевероисточни дио племена, то је висораван средње висине око 1.500 м, ограђена планинама Дурмитором, Ивицом, Сињајевином и реком Таром. У Језерима је варошица Жабљак, крај ње је испод Дурмитора Црно језеро.

Прво насељавање словенских племена почело је у 8.веку, када су се Новљани поделили у две велике групе и једна од њих се зауставила у пределима који ограничавају данашњи Дробњак, а друга населила бањску висораван. У непрестаним борбама са племеном Крича, који су потомци старих Келта, ови досељеници су успели заузети језерску висораван. Одлучујућа битка одиграла се под вођством војводе Ђурјана Косовчића с једне и Кричког краља Калоке, па су након крваве битке Кричи заувек протерани на десну обалу Таре. Дробњачко је корито било слабо насељено.

У Дробњак се око 400 година раније преселило из Никшићких рудина пет сродних породица, Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи, чија је по предаји даља старина из Травника. Од њиховог пресељења почиње оснивање овог племена. Њиховим унможавањем и насељавањем у Дробњак и других јаких братстава, као Караџића, Јакшића и Абазовића племе је ојачало, па је настала оскудица у земљи и паши. До 1863 г. тамо су само изгонили стоку, а отада су почели у Језерима обрађивати и земљу и стално се насељавати. Висоравни и планине су омогућиле да се у првом реду развило сточарство, а осим њега и земљорадња. Кроз Дробњак је водио пут у средњем веку, који је повезивао Котор преко Оногошта, Левер-Таре са Пожегом и даље.

Стара Херцеговина је историјска област у Црној Гори.

Највећи град је Никшић, а након њега Херцег Нови. Састављена је од племена: Дробњаци (са Језерима), Ускоци, Пива, Шаранци, Никшићи, Бањани, Грахово, Кривошије, Требјешани, Опутне Рудине и Трепачке Ридине .

Стара Херцеговина обухвата и Пријепоље.

Стара Херцеговина обухвата градове: Пљевља, Жабљак, Плужине, Шавник, Никшић, Херцег Нови, Пријепоље.

Послије Херцеговачког устанка (1875 -1878), тј. Берлинског конгреса, Црна Гора добија од Турске која се више од четири века звала Херцеговина због чега се у народу том крају даје нови назив Стара Херцеговина, у смислу - некадашња Херцеговина. Такође и део Србије и Републике Српске се зове Стара Херцеговина, у истом смислу: некадашња Херцеговина.

Дробњаци

је име племена дакле, племенска, етничка, а не географска одредница.

Од шездесетих година 19. века па до уједињења Дробњак је био у границама Црне Горе.

Дробњаци су, расељавајући се, носили то име са собом, и име Дробњак, Дробњачки налазимо: у Лици и на Гласинцу као презиме, у Бањанима као име мјеста (Дробњачка међа), у Рисну, у околини Београда, у Подрињу, у порјечју западне Мораве, као презиме, у Скопској Црној Гори, (као име села), на Косову се читав крај између Штимља и Неродимља зове Дробњаци, у Кузмину и Вучитрну, као презиме, неколико села у Ибарском Колашину насељавају Дробњаци и тако се зову, око Новога Пазара, као презиме и т. д.

Дробњак се први пут помиње као презиме (Бран Дробњак) 1354 године, а као племе 1390.

Дробњаци су чисто српско племе које је очувало чистоћу језика и чистоћу народних обичаја.

Дробњак је имао неку полу-аутономију и чувао је своју стару племенску организацију, која је била демократска и почивала на општем праву гласа, све до присаједињења Црној Гори.

На челу племена је био наследни кнез, а на челу војске војвода, кога су бирали племеници на сабору, а потврђивао га везир у Травнику. Сабору је председавао кнез, а право бирања имали су сви племеници, који су носили и који носе оружје. Одлуке су морале бити једногласне.

Племе су основали: Вуловићи, Ђурђићи, Косорићи, Томићи и Церовићи, који су се у 17 веку доселили из Бањана у катуне у Дробњак.

На Ивици и на Језерима су затекли Криче (Кричкове), побили се с њима и протерали их преко Таре у Кричак.

Племенска слава Дробњака је Св. Ђорђе.

Скоро све су цркве и манастири у Дробњацима посвећени Св. Ђорђу и сваки прави Дробњак мора славити Св. Ђорђа. Али да би могли ићи један другоме у посету о слави, многи славе преславу, и о преслави секу колач, а о Ђурђеву-дану само шаљу Пуњапуње и свијећу у цркву. Тако једни Томићи у Дробњацима славе Св. Николу, Караџићи Св. Аранђела, Абазовићи Савин-дан, Косорићи Никољ-дан итд.

Дробњаци су на Ђурђевдан 1604. године добили Турке, када су се сви побратимили и узели да славе Ђурђевдан као главну славу и приславу. Дробњаци у ширем смислу обухватају и племе Ускоци и племе Шаранци.

У Дробњацима је 1927 г. било 40 насеља до 2.200 кућа са 14.000 до 15.000 душа. Главна му је варошица Шавник.

Дробњаци су дали многе знамените личности.

Из пројекта Википедија