Манастир Бијела


тачније, Храм Св.Георгија према народном предању - задужбина је Светог Јована Владимира и кнеза Вуловића из Бијеле, још из XI в.


Први писани помен датира још из 1656. године.


Након спаљивања од Турака 1702.године, обновљен је 1887. од стране игумана Дионисија.


У току и после Другог светског рата био је запуштен, са срушеним конаком који је сада у обнови.


Настојатељ је јеромонах Исаија Крговић, рођен 30. 5.1965. г. у Соколцу, Бијело Поље. Завршио Богословију у манастиру Крка. Замонашен 27.4.1991. године у манастиру Острог. Рукоположен у чин јерођакона 21. 7.1991. године, а у чин јеромонаха 28. 7.1991. Од септембра 1998. г. настојатељ је манастира Бијела. Опслужује парохије у Шавнику и околини.


У манастиру послушање обавља монахиња Анастасија.


Манастир Бијела код Шавника који по народном предању задужбина Светог краља Јована Владимира, потиче из 11. века.


Обнавља се интензивно последњих десетак година, трудом настојатеља јеромонаха Исаије и љубављу добротвора и приложника. Већ је живописан дио конака, а у току је фрескописање манастирске цркве посвећене Светом великомученику Георгију. Живописање манастира Бијела је, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, почело у лето прошле године. На осликавању нове трпезарије конака, који је посвећен прислави манастира Успеније Пресвете Богородице, били су ангажовани никшићки умјетници: Лидија Тијанић, академски вајар и иконописац и Борис Маркуш, дипломирани фрескописац. Они су простор од око 40 метара квадратних трпезарије осликали техником секо-живописа, при чему централно место на источном зиду заузима сцена Деизиса (Велика молитва) и ликови Светих великомученика Георгија и Димитрија, а на осталим зидним површинама изображени су ликови Светог Василија Острошког, Свете Марије Египћанке, Светог Саве и Преподобних отаца. На вањском зиду конака у лунети, фреско-техником је живописан лик Светог краља Јована Владимира, који се, по народном предању, сматра задужбинаром манастира Бијела.



Манастирски храм, посвећен Светом великомученику Георгију, живопише се у фреско-техници, која се, према речима Бориса Маркуша, сматра најквалитетнијом технологијом живописања. По његовом мишљењу ово храмовно здање, обновљено иначе у 19. веку, захвално је за извођење технике фреско-живопис, јер је приликом изградње коришћен кречни малтер, па се умањује опасност од појаве шалитре на површини живописа, а камени зидови су уз сигу, напомиње Маркуш, најбоља подлога за фреско-живопис.


Најпре је целокупна унутрашњост манастирске цркве, површине 240 квадрата, припремљена за нови фреско-малтер, а у октобру прошле године почело је живописање олтарске апсиде. У њој су урађене представе Пресвете Богородице са Христом Богомладенцем и Служба Архијереја. Уведено је подно гријање у олтару и врше се припреме за наставак радова на живописању. Планирано је да се до краја марта фрескопишу и други ликови Архијереја, у прочељу олтарске апсиде Деизисни чин, у своду олтара Исус Христос Старац Дана са херувимима, а у проскомидији Исус Христос Цар Славе. По завршетку живописа олтара биће постављен нови иконостас.


Манастир Бијела, за који се вјерује да потиче из 11. вијека, вероватно је био и раније живописан, али услед више рушења и паљења о томе нема сачуваних трагова. Ипак, трудом јеромонаха Игумана Исаије и љубављу богољубивог народа ова древна светиња ће у догледно време бити комплетно фрескописана - у своду наоса биће живописан Исус Христос Пантократор са Пророцима и Јеванђелистима, на зидовима испод свода ликови Преподобних и Великомученика, на делу северног зида налазиће се сцене мучеништва и чудотворења Светог Георгија, а на западном зиду Успеније Пресвете Богородице и вјероватно ктиторска композиција, објашњава фрескописац Борис Маркуш.

1 коментар:

Jevtić је рекао...

Поздрав породици Гвозденовић. Једно питање. По предању моја породица Јевтић је огранак дробњачких Вуловиића, поријеклом из Горње Бијеле. Да ли би ми могли рећи да ли још постоји Јевтића у том крају, или су нестали кроз године. Хвала